Dijabetes
Glukoza predstavlja šećer, jedan od osnovnih izvora energije koji je potreban za pravilno funkcionisanje organizma. On se iz hrane izdvaja i oslobađa u toku procesa varenja pa se preko tankog creva prenosi u krvotok do ćelija. Ali glukoza kao takva ne može sama da uđe u ćelije. Neophodan joj je prenosnik, insulin. Prilikom nedostatka insulina ćelije bukvalno ostaju bez energije neophodne za život.
Insulin predstavlja hormon koji se sintetiše u pankreasu i neophodan je za transport i ulazak glukoze u same ćelije. Posle svakog obroka nivo glukoze u organizmu raste, a kao odgovor tela na taj proces pankreas luči insulin koji će omogućiti ćelijama da iskoriste glukozu kao izvor energije. Kada se nivo šećera u krvi izreguliše lučenje insulina prestaje.
Šta je dijabetes?
Dijabetes melitus ili u narodu poznatija kao šećerna bolest ili sam jednostavno dijabetes predstavlja poremećaj u organizmu pri kome dolazi do povećanja nivoa šećera u krvi. Tačan uzrok pojave dijabetesa se ne može sa sigurnošću utvrditi. Prema svim sprovedenim istraživanjima i posmatranjima može se govoriti samo o faktorima rizika koji mogu kod pojedinih ljudi da povećaju verovatnoću pojave dijabetesa u nekom trenutku života.
Dijabetes može da nastane na dva načina. Kada pankreas iz nekog razloga ne luči dovoljno insulina javlja se šećerna bolest i ona se označava kao dijabetes TIP 1. Ukoliko ćelije u određenom organizmu nisu u stanju da pravilno reaguju na izlučeni insulin i preuzmu glukozu iz krvi nastaje dijabetes TIP 2.
Dijabetes TIP 1 najčešće se sreće kod mlađih ljudi. Uzroci nastajanja ovog tipa šećerne bolesti još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni ali se za uzročnike najčešće okrivljuju virusne infekcije virusima koji imaju sklonost ka vezivanju za ćelije pankreasa i deluju kako bi ih uništile. Postojanje nekih od autoimunih bolesti u organizmu takođe mogu da budu okidač nastajanja ovog tipa dijabetesa. Organizam obolelih od određenih vrsta autoimunih bolesti ćelije pankreasa prepoznaje kao strano telo i alarmiraju organizam na odbranu od istih. Iznenadan i intenzivan stres pokazao se kao veoma čest okidač pojave dijabetesa tipa 1 kod zdravih osoba koje nemaju nikakvu istoriju bolesti. Svako veliko i nepovratno oštećenje pankreasa može dovesti do pojave ove vrste šećerne bolesti. Ovaj tip dijabetesa se leči i stavlja pod kontrolu nadoknadom insulina i regulisanjem ishrane kao i uzimanjem specifičnih vrsta suplemenata.
Dijabetes TIP 2 javlja se u organizmima u kojima ćelije nisu u stanju da na pravi način prepoznaju i odreaguju na izlučeni insulin. U tim slučajevima ćelija nije u stanju da preuzme glukozu iz krvi i ostaje bez energije neophodne za funkcionisanje. Ovom tipu šećerne bolesti veoma često prethode dugotrajni poremećaj praćeni kratkotrajnim posledicama. Ovakvo stanje naziva se predijabetes i sve dok je organizam u ovakvom stanju nivo glukoze u krvi je blizu gornje granice ili blago povišen. Faktori rizika koji se povezuju sa pojavom dijabetesa tipa 2 su:
∙ Gojaznost- rizik pojave dijabetesa tipa dva imaju osobe sa obdominalnim ili muškim tipom gojaznosti. Masno tkivo je kod ovako gojaznih osoba neravnomerno raspoređeno i nalazi se u predelu stomaka.
∙ Genetsko nasleđe- nasledni faktor igra veoma veliku ulogu. Osobe koje u porodičnom stablu imaju istoriju oboljevana od dijabetesa svakako su pod većim rizikom.
∙ Ishrana- savremen čovek veoma često ne vodi dovoljno računa o ishrani. Ishrana bogata belim šećerom i industrijski prerađenim namirnicama kao i prekomerno zaslađeni i napici i sokovi dovode do poremećaja metabolizma glukoze. Obroci sastavljeni od ovakvog tipa namirnica prilikom konzumacije dovode do naglog skoka insulina u krvi da bi veoma brzo došlo do naglog pada insulina u krvi. Taj osećaj izaziva lažni osećaj gladi i osoba poseže za slatkišima. Prilikom unosa slatkiša nivo insulina u organizmu će ponovo da skoči i naglo da padne. Osobi koja praktikuje ovakav način ishrane veoma brzo poremetiće se metabolizam insulina u krvi te njeno pravilno i normalno korišćenje od strane ćelija.
∙ Fizička aktivnost- smanjena fizička aktivnost u kombinaciji da nezdravom ishranom u velikoj meri povećava rizik za pojavu dijabetesa. Redovna fizička aktivnost prilagođena stanju organizma i godinama u velikoj meri smanjuje rizik.
Od faktora koji povećavaju pojavu dijabetesa tu su još i : uzrast, tačnije starosna dob osobe, poremećaj sna, pojava gestacionog dijabetesa u trudnoći, sindrom policističnih jajnika i slično.
Lečenju dijabetesa tipa 2 pristupa se promenom načina ishrane, stila i načina života. Uz ove mere uz konsultaciju sa lekarima specijalistima uključuje se terapija lekovima i suplementima na bazi hroma ili nekog drugog mikronutritijenta specijalizovanog za regulisanje šećera u krvi.
Zašto je hrom važan?
Hrom predstavlja izuzetno važan mikronutritijent koji je direktno povezan sa dijabetesom. Ljudi ga u organizam unose hranom. Sprovedenim studijama ustanovljena je direktna povezanost unosa hroma i rizika pojave dijabetesa. Hrom predstavlja element koji zajedno sa insulinom učestvuje u samom transportu šećera kroz krv do ćelija i povećava njegovu senzitivnost. On takođe utiče i na metabolizam masti, tačnije holesterola te i na taj način doprinosi boljem metaboličkom stanju celokupnog organizma. Hrana koja u sebi sadrži hrom: jaja, pivski kvasac, ceralije, živinsko meso i slično. Ali veoma često neophodno je uz takvu ishranu uz prethodnu konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom uzeti i suplemente na bazi hroma.
